Sveobuhvatan vodič za polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

Polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu (BZR) predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastju. Ispit je kompleksan, zahteva temeljnu pripremu i poznavanje brojnih propisa. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži sveobuhvatan uvid u proces, od prijave do same diplome, koristeći se iskustvima polaznika, analizom aktuelnih zakonskih okvira i odgovorima na najčešća pitanja koja muče buduće kolege.

Struktura i tok stručnog ispita

Stručni ispit za lice za BZR podeljen je na četiri jasno definisana dela, koji se polažu u jednom danu. Razumevanje ove strukture ključno je za efikasnu pripremu.

Prvi deo - Opšti deo (Međunarodno i domaće zakonodavstvo): Ovaj segment obuhvata pitanja iz oblasti međunarodnih konvencija (poput Konvencije 161 o službama medicine rada), osnova prava Evropske unije u oblasti BZR, kao i srpskih zakona koji regulišu radne odnose, zdravstvenu zaštitu i socijalno osiguranje. Ispitivači su na ovom delu obično veoma korektni, a dovoljno je da kandidat pokaže suštinsko razumevanje osnovnih principa. Tipična pitanja mogu biti: "Kako je regulisan BZR za naše državljane koji rade u EU?" ili "Koja su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?".

Drugi deo - Pismeni rad (Procena rizika za konkretno radno mesto): Kandidatima se dodeljuje jedno radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškari sta) za koje u roku od dva sata moraju izraditi procenu rizika. Ovaj deo zahteva praktičnu primenu znanja. Neophodno je opisati posao, prepoznati sve relevantne opasnosti i štetnosti, primeniti odabranu metodu za procenu rizika (npr. Kinney metodu), predložiti mere zaštite i doneti zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Na ispitu se dobija lista opasnosti i štetnosti, ali korišćenje lične literature nije dozvoljeno.

Treći i četvrti deo - Usmeni ispit (Procena rizika i Pravilnici): Nakon pismenog dela, usmeno se brani izrađena procena rizika, obično pred jednim članom komisije. Zatim sledi izvlačenje pitanja iz brojnih podzakonskih akata (pravi lnika). Pitanja obuhvataju specifične zahteve iz oblasti zaštite od buke, vibracija, rada sa hemikalijama, mašinama, rada na visini, građevinarstva i slično. Ovo je često najzahtevniji deo ispita zbog obima gradiva.

Kako se prijaviti za ispit?

Prijava se podnosi Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike, Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Potrebno je popuniti obrazac 1a, priložiti overenu kopiju diplome (ili potvrdu o završenom fakultetu), dokaz o uplati takse za prijavu (oko 320 dinara) i glavne takse za polaganje ispita (oko 12.000 dinara). Dokumentacija se šalje poštom na adresu Uprave. Nakon obrade prijave, kandidat dobija rešenje i poziv za polaganje, obično nakon 1.5 do 2 meseca. Važno je napomenuti da se ispit može prijaviti i bez prethodnog zaposlenja na tom položaju.

Ključne promene: Novi zakon, licence i obavezna edukacija

Jedna od najaktuelnijih tema u zajednici jeste najavljeni novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Prema nacrtu, došlo bi do značajnih promena u uslovima za obavljanje poslova. Glavne novine su:

• Strožiji uslovi obrazovanja: Za obavljanje poslova savetnika ili saradnika u oblasti BZR najavljeno je potrebno posedovanje najmanje 240 ili 180 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka. Ovo izaziva zabrinutost kod mnogih iskusnih lica koja nemaju takav tip fakulteta.
• Prelazne odredbe: Navodi se da će lica sa minimalno pet godina iskustva u oblasti BZR i položenim stručnim ispitom ipak moći da obavljaju poslove, bez obzira na stručnu spremu. Međutim, ova odredba je predmet brojnih diskusija i nesigurnosti.
• Uvođenje licence: Pored uverenja o položenom stručnom ispitu, biće neophodno i izdavanje licence, koja će važiti 5 godina. Cena licence najavljuje se na oko 3.000 dinara.
• Obavezno profesionalno usavršavanje (CPD): Da bi se licenca obnovila, biće potrebno dostaviti dokaze o sticanju bodova kroz dodatne edukacije, seminare i obuke iz oblasti BZR. Ovime se želi obezbediti kontinuirano ažuriranje znanja.

Iako zakon još uvek nije konačno usvojen, ove potencijalne promene naglašavaju važnost kontinuiranog obrazovanja i specjalizacije u ovoj dinamičnoj oblasti. Za sada, važeći propisi ostaju na snazi, a polaganje ispita se nastavlja po postojećoj proceduri.

Iskustva sa polaganja: Šta kažu kandidati?

Na osnovu brojnih iskaza, organizacija ispita je generalno dobra. Polaganje počinje u 9h, sa prozivanjem i proverom identiteta. Ispitivači su stručni, a većina je spremna da pomogne ako kandidat pokaže osnovno znanje. "Profesori koji ispituju imaju znanje, ljubazni su i hoće da pomognu ukoliko zastanete", izveštava jedan polaznik.

Pojedini segmenti ispita izazivaju više poteškoća. Pismeni deo (procena rizika) često predstavlja prepreku ako kandidat nije dovoljno vežbao praktičnu primenu. Česta greška je ne navođenje preventivnih mera ili pogrešna klasifikacija da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Na usmenom delu, posebno kod pravilnika, ispitivači često traže precizne brojčane vrednosti (npr. granične vrednosti za buku, vibracije, osvetljenje), što zahteva detaljno učenje.

Evo nekoliko primera pitanja koja su se pojavljivala na ispitima:

• Ko su učesnici u zdravstvenoj zaštiti? (Radno pravo)
• Šta sadrži plan sprovođenja postupka procene rizika? (Procena rizika)
• Koje su mere zaštite pri radu u blizini saobraćajnica? (Građevinarstvo)
• Šta je deklaracija o usaglašenosti mašine? (Bezbednost mašina)
• Definišite vibracije šaka-ruka i navedite granične vrednosti. (Fizičke štetnosti)

Priprema i preporučena literatura

Za uspešno polaganje, sistemat ski pristup učenju je neophodan. Iako postoje razne privatne pripreme i kursevi (npr. TehPro, Međunarodni institut iz Novog Sada), mnogi kandidati samostalno pripremaju ispit. Osnova su zvanični propisi koji se mogu preuzeti sa sajta Ministarstva rada. Kao pomoćno sredstvo, na tržištu su dostupni priručnici i "skripte" koje sistematizuju gradivo. Popularan je priručnik "Bezbednost i zdravlje na radu" autora Radonjića, Jelića i drugih, ali važno je proveriti da li je izdanje ažurirano.

Korisno je formirati ili se pridružiti studi jskoj grupi, razmenjivati primere procena rizika i testirati znanje putem pitanja. Posebnu pažnju treba posvetiti pravilnicima za koje se u iskustvima polaznika često navodi da su "zahtevni": o buci, vibracijama, mašinama, građevinskim radovima i zaštiti od pada sa visine.

Budućnost profesije: Izazovi i prilike

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji prolazi kroz period tranzicije. S jedne strane, postoje kritike na račun nepoštovanja propisa u praksi, "sivih zona" odgovornosti i čestog angažovanja spoljnih agencija koje rade površno. Kao što jedan iskusni saradnik primećuje: "Mere koje se primenjuju su takve da je Srbija među prvima po smrtnim ishodima i povredama na radu u Evropi."

S druge strane, potencijalno usvajanje novog, strožijeg zakona, kao i sve veći pritisak za usklađivanjem sa evropskim standardima i ISO normama (kao što je ISO 45001), ukazuju na potrebu za ozbiljnijim i profesionalnijim pristupom. To otvara prilike za kompetentna lica da unaprede praksu, preuzmu veću odgovornost i doprinesu stvaranju istinske kulture bezbednosti na radnom mestu.

Za one koji razmišljaju o radu u inostranstvu, važno je imati u vidu da znanje stečeno kod nas često predstavlja tek osnovu, te da je neophodno dodatno usavršavanje i upoznavanje sa mnogo kompleksnijim i detailjnijim propisima koji važe u EU.

Najčešća pitanja (FAQ)

1. Da li je neophodno ići na plaćenu pripremu (kurs) pre ispita?
Ne, nije obavezno. Ispit se može uspešno položiti i samostalnom pripremom uz marljivo učenje propisa i vežbanje procene rizika. Međutim, kurs može biti od pomoći za sistematizaciju gradiva i razjašnjenje nejasnoća, naročito kandidatima koji nisu iz struke.

2. Šta ako padnem samo jedan deo ispita?
Ako položite prvi deo (opšti) i pismeni, a padnete usmeni deo (procena rizika i/ili pravilnici), sledeći put polažete samo onaj deo koji niste položili i plaćate 70% punog iznosa takse.

3. Koji fakultet mi je potreban da bih mogao da polažem ispit i radim kao lice za BZR?
Prema važećim propisima, nema striktnog ograničenja. Ispit mogu polagati lica sa različitim visokoškolskim diplomama, pa čak i sa srednjom stručnom spremom uz odgovarajuće iskustvo. Međutim, novi nacrt zakona predviđa ograničenje na tehničko-tehnološke nauke, što je predmet aktuelne debate.

4. Koliko dugo se čeka na termin za polaganje?
U normalnim okolnostima, oko dva meseca od podnošenja kompletne prijave. Termini se obično održavaju jednom mesečno, vikendom. Situacija se može promeniti u vanrednim okolnostima (kao što je bila pandemija).

5. Da li je dozvoljeno nositi bilo kakvu literaturu na pismeni deo (procenu rizika)?
Ne, nije dozvoljeno. Dobijate samo listu opasnosti i štetnosti i eventualno prazne tabele za određene metode. Morate unapred naučiti i vežbati proceduru izrade procene rizika.

6. Šta se dešava sa licencom i uverenjem nakon usvajanja novog zakona?
Ovo je još uvek nejasno. Pretpostavlja se