Letovanje u Egiptu - Pravo More i Nespavanje

Za Kairo već tradicionalno se leti popodne ili uveče. Dolazak u Kairo je za nas bio u ponoć, na aerodromu su nas dočekali naši nastradali turisti i to je prva slika koju sam videla kad sam izašla iz aviona - jedan tužan prizor susreta porodica i povređenih koji razgovaraju kroz staklo, suze na sve strane. Moram vam priznati, i meni je malo falilo, toliko je to nekako tužna scena bila.

Prvi susret sa Egiptom

A onda - okret na drugu stranu i susret sa drugom kulturom. Žene u crnom, širokim narodnim masama (poznate kao "nindže") na sve strane. Nas su spustili u stari deo aerodroma koji je daleko od reprezentativnog i sam taj prvi utisak je jeziv. Ljudi sa maskama protiv gripe šetaju aerodromom. Nama su odmah uvalili dva kartona - jedan zdravstveni, jedan emigracioni - te smo to popunjavali. Zatim su nam merili temperaturu nekim čudesima od kamera i posle standardnih peripetija izađosmo sa aerodroma na moje veliko zadovoljstvo jer je unutra bilo em gušljivo em sumorno.

Put do hotela - beskrajna pustinja

Put od aerodroma do Stele traje puna 2 časa. Ko kaže da je stigao za manje vremena - laže. Put je ravan i kroz pustinju tako da je beskrajno dosadan jer ama baš ništa na tom putu videti nećete.

Stela di Mare - smeštaj i prvi utisci

Stela di Mare je nešto kao selo - zapravo gomila stambenih zgrada i tri hotela. Došli smo po teškom mraku pa nismo stigli baš ni da sagledamo gde smo, ali već ujutru je sve bilo jasno. Odlično organizovan prijem gostiju koji traje sve ukupno 10 minuta. U sobama smo bili oko 2 iza ponoći i tu nas je čekala večera posle onih sendviča u avionu - to je bila gozba!

Hotel i usluga

Sam hotel nekada je bio italijanski, ali je pre nekog vremena (niko ne zna kad tačno) prodat Arapinu. Već ta informacija puno govori jer su Italijane i Francuze zamenili Arapi, a Srba ima daleko manje nego ranijih godina. Ipak, sve to još nekako funkcioniše, mada sudeći po komentarima ljudi koji se tu vraćaju već drugi ili neki čak peti put, daleko je to od one tzv. italijanske usluge.

Meni koja nisam videla italijansku, ova arapska nije bila loša, iako u poređenju sa turskom - zabavna i smešna. Rešila sam da se ne nerviram i da ne dam da mi gluposti kvare odmor pa sam ovo leto tako i preterala - da hoćete, našli biste 1001 zamerku ovom hotelu.

Naša soba bila je uredna, redovno održavana i sve je radilo - što nije bio slučaj sa ostalim sobama naših turista.

Hrana u hotelu

Hrana u hotelu je svedena, jednolična i prilagođena arapskom ukusu. Arapa preko nedelje ima taman toliko da znaš da su tu, ali kad dođe četvrtak - preplave hotel i onda tu nastaje pravi sukob civilizacija i kultura.

Nama rešenim da se tu dobro provedemo, glavni predmet zabave - usluga u restoranima je posebni hit. Konobari su veseli al do zla boga spori i nezainteresovani, al kad ih vidiš onako nasmejane - ništa ne možeš da im zameriš. Svaki čas nešto nema: te koka-kola je finiš, te fanta is kaput, te nema ananas - hoće jabuku... Naša deca su se smejala ko luda na "brašno", istražujući šta tog dana nema.

Plaža i more

Plaža je peščana i zaista se tu može uživati - kad bi bar madrače za ležaljke imali! Kičmu sam ispravljala sunčajući se. Razmišljam - možda to i nije tako loše.

More radi u dve smene - jedne je nedelje pre, a druge popodne. Kad ga ima - pretoplo je i to je valjda najtoplije i najlepše more koje sam videla u životu. Al kad ga nema - nema ga. Što opet nije loše jer onda ima školjki i rakova i blata i tu nastaje raj za decu.

Ali ove godine, valjda baš što ja dolazim, u moru je bilo bar milion meduza i to ne malih! Vadili smo kapitalce ko dečja glava. Egipćani se kunu da to nikad nije bilo, povratnici da to nisu do sad videli, a mi koji tu prvi put dolazimo - u more ulazimo ko da idemo u rat, naoružani koficama i lopaticama, uvek spremni da zamanemo ako se neka približi na bliže od metar. Prednost - naučili smo kako se love meduze!

Mana - svako jutro smo po hiljadu puta morali da ubedjujemo decu da je OK i da slobodno mogu da uđu u more.

Bazeni

Užitak za decu (a i nas, mada to niko od odraslih nije javno priznao) su bazeni koji su raspoređeni među vilama. To je više bara nego bazen, bar sudeći po toploti te vode, al ko je tu ušao - satima nije izašao, sve vadeći se na decu.

Centralni bazen smo nekako prećutno ostavili Arapima da se u njemu kupaju, al smo zato ove okupirali i zabranili bilo kome da tu promoli nos - zabranili bukom koju smo proizvodili ne bi li oterali nadmoćnijeg i brojnijeg neprijatelja.

Zdravstveni problemi

Kao što sam i mislila - najveća mana ovog letovanja su bakterije koje se nalaze negde (još nismo ustanovili gde) a koje proizvode stomakne probleme. Ko ime sreće završi sa par Antinala i par sati u WC, ko nema sreće (kao ja) završi sa 40 temperaturom, grčevima i tri dana ležanja u sobi, rešena da pobedim tu spodobu.

Nisam joj dala da mi upropasti godišnji pa sam je ubijala nekim prejakim egipatskim lekom, al na žalost tek trećeg dana jer je apoteka samoinicijativno proglasila neradne dane baš onda kad sam ja bila na redu za bolest.

Simptomatično je da su svi do poslednjeg odrasli Srbi prošli neki oblik ove dijareje, al ni jedno jedino dete. Neke naše teorije kažu da je stvar u kafi (mada tu teoriju pobijaju slučajevi koji kafu ne konzumiraju).

Izlet u Kairo - vrhunac putovanja

Lepota ovog letovanja i nešto što u potpunosti vadi stvar i čini da se sa ovog letovanja i pored bolesti i svega navedenog vratim srećna je odlazak u Kairo na obilazak piramida, Gize, muzeja...

Sreća je da smo imali zaista sjajnog vodića tako da je taj izlet zaista blag bio, vredan iako naporan. Al ako je moja 6-ogodišnja ćerka izdržala - onda nema razloga da neko drugi ne izdrži.

Zaključak

I za kraj, nešto kao zaključak jeste - Stela di Mare je simpatično mesto za odmor, mesto na kome ćete se (ako niste cepidlake i zakerali - što ja jesam al sam tamo iz nekog razloga prestala da budem) provesti sjajno uz pravilnu upotrebu hrane, sunca i sa oružjem protiv meduza. Velike su šanse da se odande vratite srećni.

U Srbiji ostavite sledeće stvari:

• Ideju da je to hotel sa 4 zvezdice
• Da je taj "AI" onaj koji daje sve u fullu
• Predrasudu da u julu tamo ima 1000 stepeni

A sa sobom obavezno ponesite:

1. Dobru volju da preživite 14 dana sa Arapima na istom mestu u isto vreme (pogotovo tamo gde se jede)
2. Svest da idete u kulturološki potpuno drugačiju zemlju
3. Spremnost da se svemu tome prilagodite i smejete

Bonus pitanje: Jesi li jahala kamilu?

Ni mrtva! Al svi ostali hrabri jesu. Prase na kamili - pa gde to ima, bog te!